Karijera pravnika u Srbiji: Između Elitizma, Volontiranja i Borbe za Dostojanstvo

Diploma Pravnog fakulteta dugo se smatrala putovnicom za stabilnu i uglednu karijeru. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju mladi pravnici u Srbiji često je daleko od te idealizovane slike. Prezasićeno tržište, nejednake šanse, sistemske prepreke i često ponižavajući uslovi na početku karijere oblikuju težak i neizvestan put. Ovaj tekst nastoji da rasvetli kompleksnu sliku pravnog zanimanja u našoj zemlji, analizirajući plate, karijerne opcije i lična iskustva koja dele sami pravnici.

Plate u javnom sektoru: Ministarstva i Javna Preduzeća

Kada je reč o platama, opšte je mišljenje da su javna preduzeća tu "najjača". Kako se navodi, čak i direktor jednog javnog preduzeća koje nije u prvom planu može imati platu od 173.000 dinara, što implicira da su i plate ostalih zaposlenih visoke. Za razliku od toga, pozicije u ministarstvima često nose znatno skromnije naknade. Pominje se primera vozača u ministarstvu koji je hteo da da otkaz zbog niske plate, ali se predomislio pod pritiskom okoline koja je isticala "sigurnost posla". Ipak, važno je napomenuti da se unutar same kategorije javnih preduzeća plate značajno razlikuju od jedne do druge institucije.

Međutim, diskusija o intenzitetu rada u državnom sektoru je podeljena. Dok jedni ističu da ljudi u ministarstvima "padaju s nogu od posla", drugi su skeptični: "Ja ne znam ko u državnim firmama pada od posla. Efektivan rad je jao mali, osim za ljude koji rade sa strankama i na šalterima, tipa katastar i slično. Sve ostalo je kukanje." Ova podela ukazuje na različite organizacione kulture i obim posla koji varira od jedne ustanove do druge.

Advokatura: San ili Noćna Mora za Početnike?

Za mnoge, advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere - sinonim za nezavisnost, visoke prihode i profesionalno poštovanje. Realnost, posebno za one koji kreću od nule bez porodične kancelarije ili uticajnih veza, može biti surova.

Početak se često karakteriše volontiranjem ili simboličnom platom. Kako jedan iskustvo deli: "Kod javnog beležnika radiš ceo mesec od 9 do 18-19h za 200 evra." Ovo "ulaganje u iskustvo" traje mesece, a često i godine. Upis u advokatsku komoru predstavlja dodatnu finansijsku prepreku, sa iznosima koji se pominju i do 4.000 evra, što za mnoge mlade pravnike bez finansijske podrške postaje nepremostiva barijera.

Čak i kada se pređe taj prag, izgradnja klijentele je ogroman izazov. "Ti kao advokat početnik si najmanje godinu dana u minusu... Kod mene u mestu ima dosta advokata i niko neće da ide kod onog koji je juče otvorio kancelariju. Malo posla, previše advokata." Navodi se da je naplata troškova spor i mukotrpan proces, koji može da traje "i po 5-6 godina". Uspeh u velikoj meri zavisi ne samo od stručnosti, već i od menadžerskih sposobnosti, upornosti u "jurenju klijenata" i, ne možemo zanemariti, od poznanstava.

Postoji i izvesna generacijska predrasuda na tržištu. Kao što neko primećuje, mnoge kancelarije preferiraju mlađe pripravnike, sa obrazloženjem da su "spremniji da budu oblikovani" i da obavljaju pomoćne poslove, dok se kandidati preko 30 godina često automatski isključuju iz daljeg razmatranja, bez obzira na njihovo znanje.

Pravosudni Ispit: Obaveza ili Nametnuti Filter?

Pravosudni ispit je, bez sumnje, centralni događaj u karijeri svakog pravnika u Srbiji koji želi da zastupa pred sudom, postane sudija, tužilac ili notar. On postaje merilo vrednosti na tržištu rada, ali i izvor frustracija. Kako jedna koleginica kaže: "Forsiraju pravosudni i zastrašuju istim, a na kraju se sve svodi na to da li imaš vezu da negde upadneš."

Mnogi ga doživljavaju kao barijeru koja devalvira vrednost same diplome. Bez njega, šanse za pristojan posao u struci drastično opadaju, što dovodi do osećaja da je celokupno školovanje bez njega "manje vredno". Ispit se priprema uz ogroman napor, a mogućnost da se sprema uz puno radno vreme dodatno komplikuje situaciju za one koji moraju da se izdržavaju. "Koliko je moguće raditi i spremati pravosudni? Završila sam sa pripravničkim, a samim tim i bez plate, što me ubija u pojam."

Državni Poslovi: Sigurnost uz Cenu?

Rad u sudstvu, tužilaštvima, ministarstvima ili javnim preduzećima nudi ono što privatni sektor često ne može: radno vreme od 7 do 15h, sigurnost zaposlenja, regulisan godišnji odmor i beneficije. Za one koji cene balans između posla i privatnog života, ovo može biti presudno. Međutim, cena te "sigurnosti" često je niža plata. Plate u državnom sektoru kreću se od oko 45.000 dinara za početne pozicije u kabinetima do znatno viših iznosa u profitabilnim javnim preduzećima.

Glavni izazov je upasti u sistem. Opšte je poznato da se za takve poslove često dolazi "preko veze". Kako se sugestivno kaže: "Državni posao da je bez pomoći prijatelja, to je realno nemoguće." Konkursi se često organizuju "pro forme", dok se unapred zna ko će biti izabran. Ova zatvorenost sistema stvara dodatnu demotivaciju za one koji se oslanjaju isključivo na svoje kvalifikacije.

Preduzetništvo i "Bijeg" iz Sistema

Zbog svih navedenih poteškoća, sve veći broj pravnika razmišlja o samostalnosti ili potpunoj promeni profese. Otvaranje sopstvene advokatske kancelarije je rizičan, ali za neke isplativ potez. "Najbolje je imati sopstveni biznis. Nijedan poslodavac te neće dovoljno platiti jer će uvek gledati da najviše ostane njemu." Ipak, za to je potrebna početna investicija, strpljenje za građenjem klijentele i spremnost na neizvesnost.

Neki pak donose radikalnije odluke. Jedna koleginica je podelila svoje iskustvo: "Ja sam napustila sasvim dobro plaćen državni posao... jer je to postalo neizdržljivo. Non-stop neki upitnici, ankete, odgovorne osobe za ovo-ono... Otvorila sam svoju kancelariju i tu kreće borba." Drugi pak, iscrpljeni nemogućnošću da pronađu posao u struci, okreću se potpuno drugim zanimanjima, poput rada u trgovini, videći u tome čak i bolje uslove.

Zaključak: Da li Pravni Fakultet Još Uvek Ima Perspektivu?

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na raskršću. S jedne strane, i dalje nosi aurat elitizma i autoriteta. S druge strane, suočena je sa ozbiljnim sistemskim problemima: hiperprodukcijom diplomiranih pravnika, nepotizmom, nejednakim početnim uslovima i tržištem koje favorizuje one sa već postojećim resursima i vezama.

Put do uspeha je nepregledan i zahteva više od dobrih ocena. Zahteva upornost, strpljenje, razvijanje socijalne inteligencije i mreže kontakata, finansijsku podršku u početnoj fazi i čvrstu psihu da se izdrži pritisak i neizvesnost. Za one koji cene stabilnost i slobodno vreme, državni sektor može biti prihvatljiv izbor, uz svest o ograničenim primanjima i izazovima pri zapošljavanju. Za one s preduzetničkim duhom, advokatura pruža mogućnost neograničenog rasta, ali uz visok rizik i početne napore.

Kao što jedan sagovornik rezimira: "Nismo svi predodređeni da budemo advokati, tužioci, sudije... Nema nikakve veze da li si i gde imao praksu. U prevodu, sedneš i oguliš se od učenja." Na kraju, lični izbor, okolnosti i spremnost na borbu određuju ko će naći svoje mesto pod pravničkim suncem, a ko će potražiti sreću na drugim putevima.