Kako upisati i studirati psihologiju u Srbiji? Sve što treba da znaš

Psihologija je, bez sumnje, jedna od najpopularnijih i najtraženijih naučnih disciplina među generacijama maturanata. Međutim, put od odluke do diplome i zaposlenja često je ispunjen pitanjima, nedoumicama i izazovima. Ovaj članak nastoji da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces upisa, studiranja i karijernih mogućnosti u oblasti psihologije u Srbiji, na osnovu iskustava i razgovora brojnih studenata i diplomiranih psihologa.

Prijemni ispit - prva i najveća prepreka?

Prijemni ispit na državnim filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu predstavlja značajan izazor. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Mnogi kandidati se pitaju na šta da se više fokusiraju. Istina je da su oba dela podjednako važna, ali zahtevaju različite pristupe pripremi.

Test iz psihologije zasniva se na preporučenoj literaturi (npr. Žiropađa za Beograd, druge knjige za Niš). Ključ uspeha leži u temeljnom i detaljnom učenju. Ne smeju se preskakati fusnote, sitna slova ili eksperimenti pomenuti u knjizi. Pitanja su često specifična i zahtevaju precizno znanje. Kao što jedan kandidat ističe: "Na sitnicama se pada." Stoga, sistematičnost i konstantno ponavljanje su od presudnog značaja.

S druge strane, test opšte informisanosti predstavlja drugačiji izazov. On procenjuje opštu kulturu, poznavanje aktuelnih dešavanja, istorije, umetnosti, sporta, književnosti i politike. Ovaj deo se ne može "naučiti" u klasičnom smislu, već je rezultat dugoročnog interesovanja, čitanja i praćenja dešavanja. Kandidatima se savetuje da prate vesti, čitaju kvalitetne medije i prođu kroz stare testove, jer se poneka pitanja ponavljaju. Važno je biti u toku sa aktuelnim temama, ali bez velike pritiska, jer je spektar mogućih pitanja veoma širok.

U Novom Sadu se, pored ova dva testa, tradicionalno polaže i test inteligencije (test logičkog zaključivanja). Za njega se ne može specifično učiti, ali je korisno rešavati različite tipove logičkih zadataka kako biste se upoznali sa formatom. Biti opušten i odmoran dan prijemnog može značajno uticati na performanse.

Broj prijavljenih kandidata je tradicionalno visok, a broj mesta ograničen, što stvara jaku konkurenciju. Ipak, važno je znati da se crta za upis često pomera tokom samog procesa upisa, jer određeni broj kandidata odustane od samofinansiranja. Stoga, iako ste možda na preliminarnoj listi ispod crte, ne odustajte pre vremena.

Izbor fakulteta: Beograd, Novi Sad ili nešto treće?

Odabir fakulteta jedna je od ključnih odluka. Glavni izbor je između Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Opšte je mišljenje da su oba fakulteta visokog kvaliteta, sa odličnim profesorima, ali i određenim specifičnostima.

Filozofski fakultet u Beogradu ima dugu tradiciju i širok spektar predmeta. Posebno se ističe jak program iz metodologije i statistike, što je od neprocenjive vrednosti za one koji žele da se bave istraživačkom psihologijom ili planiraju akademsku karijeru. Program je opširniji i teorijski zahtevniji na početku.

Filozofski fakultet u Novom Sadu takođe nudi kvalitetno obrazovanje, a neki ističu bolje pripremljene studente za pisanje akademskih radova na engleskom jeziku zahvaljujući predmetu poput Akademskih veština. Program u Novom Sadu može delovati nešto modernije strukturiran.

Suština je da će kvalitet vašeg obrazovanja u najvećoj meri zavisiti od vašeg angažmana, rada i inicijative. Na oba fakulteta postoje izvanredni profesori, ali i oni manje inspirativni. Kao što jedna diskusija na forumu ističe: "Na svakom imaš odlične profesore, prosečne i one ispod proseka."

Pored državnih fakulteta, postoje i privatne opcije, kao što su Fakultet za medije i komunikacije (Singidunum) ili Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu. Njihove prednosti su često fleksibilniji rasporedi, moderniji pristup i više prakse, ali školarina je značajan izdatak, a kod nekih poslodavaca i dalje postoji određeni predsud u korist diploma državnih fakulteta.

Da li je moguće studirati i raditi puno radno vreme?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja, posebno za one koji razmišljaju o drugom fakultetu ili moraju da se izdržavaju. Odgovor je, nažalost, prilično jasan: studiranje psihologije na državnom fakultetu uz puno radno vreme je izuzetno teško, skoro nemoguće.

Razlog leži u strukturi studija. Iako predavanja često nisu obavezna, vežbe jesu. Vežbe iz predmeta kao što su psihijatrija, klinička psihologija, psihometrija ili fiziološka osnova ponašanja zahtevaju redovno prisustvo, rad u klinikama, bolnicama ili laboratorijama. Odsustvo sa vežbi se strogo kontroliše i ograničeno je na samo nekoliko izostanaka. Pronalaženje poslodavca koji će vam omogućiti da svakodnevno odsustvujete po nekoliko sati je veoma teško.

Stoga, ako ste u situaciji da morate da radite, potrebno je da temeljno razmotrite svoje mogućnosti. Neke alternative su upisivanje privatnog fakulteta sa fleksibilnijim programom ili pak odlučivanje za vanredne studije, gde je raspored organizovan u blokovima vikendom. Međutim, čak i tako, obim gradiva i potrebno vreme za učenje su ogromni.

Šta studije psihologije zaista podrazumevaju?

Mnogi maturanti ulaze u studije psihologije sa idealizovanom predstavom o neprestanom razgovoru sa ljudima i "čitanju misli". Realnost je drugačija. Prve godine studija su u znaku opšte teorijske podloge. Učite istoriju psihologije, različite teorijske pravce (psihoanalizu, bihejviorizam, humanističku, kognitivnu psihologiju), fiziološke osnove, statistiku, metodologiju istraživanja.

Statistika i metodologija često predstavljaju kamen spoticanja za mnoge studente, ali su neizostavne i veoma važne za razumevanje naučne osnove discipline. Kako jedna iskusna studentka kaže: "Pola stvari iz oglasa za posao ni ne razumeš dok ne položiš statistiku i metodologiju."

Tokom studija očekuje se pisanje brojnih seminarskih radova i istraživanja, često u grupama, sa obaveznim predstavljanjem pred kolegama. Ovo može biti izvor stresa za "tremaroše", ali je odlična vežba za budući profesionalni rad. Praksa se obično odvija u drugoj polovini studija, u zavisnosti od izabranog modula - u školama, klinikama, centrima za mentalno zdravlje, marketinškim agencijama.

Važno je napomenuti da studije psihologije ne osposobljavaju direktno za psihoterapijski rad. Fakultet daje opštu osnovu i diplomu diplomiranog psihologa. Za bavljenje psihoterapijom neophodna je dodatna, specijalizovana i dugotrajna edukacija nakon fakulteta, koja traje godine dana i košta značajne svote novca.

Moduli i specijalizacije: Klinička, radna, istraživačka...

Na završnim godinama osnovnih, a potom i na master studijama, studenti biraju modul ili smer. Najčešći izbori su:

• Klinička psihologija: Usmerena na dijagnostiku i psihoterapiju pojedinaca, parova i grupa. Za rad u kliničkom okruženju (bolnice, domovi zdravlja) poželjna je, a često i obavezna, dodatna specijalizacija iz medicinske psihologije.
• Industrijska i organizaciona psihologija (Psihologija rada): Usmerena na rad u biznisu - selekcija i regrutovanje kadra, obuke, razvoj liderstva, organizaciona klima. Ovo je trenutno najperspektivnija oblast sa stanovišta zapošljavanja i zarada.
• Istraživačka psihologija: Naglasak je na metodologiji, statističkoj analizi i sprovođenju naučnih istraživanja. Dobre osnove iz ove oblasti omogućavaju rad u istraživačkim agencijama, akademsku karijeru ili freelance poslove analize podataka.
• Psihologija obrazovanja: Usmerena na rad u vrtićima, školama i savetovalištima. Zaposlenje u državnim prosvetnim ustanovama je često otežano.

Važno je znati da izbor modula na osnovnim studijama ne determinuje nužno vaš master ili karijeru. Sa diplomom psihologije možete se kasnije usmeriti u drugom pravcu.

Zapošljavanje: Miti i realnost

Ovo je možda najkontroverznija tema. Iskustva su podeljena i u velikoj meri zavise od geografske lokacije, oblasti interesovanja i, da budemo realni, ličnih mreža.

U državnom sektoru (škole, bolnice, domovi zdravlja) situacija je teška. Mesta su retka, konkursi su brojni, a proces zapošljavanja često nije transparentan. Kao što jedna diplomirana psihologinja sa višegodišnjim iskustvom traženja posla ističe: "Za državne institucije je katastrofa... svi nešto obećavaju i na kraju ništa." Često se javljaju priče o nepotizmu i korupciji.

Međutim, potpuno drugačija slika se nameće u privatnom sektoru. Psiholozi sa dobrim znanjem, posebno oni usmereni ka ljudskim resursima (HR), se vrlo brzo zapošljavaju. Velike internacionalne kompanije, korporacije i outsourcing firme konstantno traže regrutere, trenere i specijaliste za razvoj. Ovo je oblast gde se znanje i veštine cenje, a zapošljavanje preko oglasa i LinkedIn-a je standardna praksa. "Moje kolege sa smera su se jako brzo zaposlile u HR sektoru raznih kompanija," primećuje jedan korisnik foruma.

Za one kojima je primarna želja psihoterapija, put je dug i skup. Nakon fakulteta, neophodno je upisati edukaciju za odabrani psihoterapijski pravac (geštalt, psihoanalitička psihoterapija, kognitivno-bihejvioralna, transakciona analiza, psihodrama itd.). Te edukacije traju od 4 do 7 godina i koštaju nekoliko hiljada evra. Nakon toga, moguć je rad u privatnoj praksi ili specjalizovanim centrima.

Zanimljiva mogućnost je i online rad i freelance. Psiholozi sa dobrim znanjem statistike i programa za analizu podataka (npr. SPSS) mogu naći poslove na platformama kao što je Upwork, radeći analize za istraživačke projekte širom sveta.

Česta pitanja i odgovori

Da li mogu upisati psihologiju ako sam već završio/la jedan fakultet?
Da, možete. Međutim, ako ste prvi fakultet završili na budžetu, drug