Kako položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR) - Iskustva i saveti

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu često izaziva strah i neizvesnost kod kandidata. Međutim, brojna iskustva onih koji su ga uspešno položili pokazuju da je dobra priprema ključ uspeha, a sam ispit je organizovaniji i pristupačniji nego što se na prvi pogled čini. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan vodič baziran na realnim iskustvima polaznika, sa ciljem da demistifikuje proces i pruži korisne savete za svaki deo ispita.

Opšti utisak i organizacija ispita

Ispit se polaže u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Na samom početku, sve kandidate dočeka veoma prijatna i uslužna koordinatora koja detaljno objašnjava tok polaganja i vodi vas kroz sve prostorije. Iskustva su uglavnom pozitivna, a ispitivači su opušteni i spremni da pomognu, pod uslovom da vide da ste se trudili i da znate osnovne koncepte. Važno je biti smiren i koncentrisan. Ispit je podeľjen na pet jasno definisanih delova, a kandidati ih polažu redom, u različitim sobama.

Prva soba: Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje

Ovo je opšti deo ispita koji se smatra najmanje zahtevnim. Ispitivač je obično veoma korektan i traži samo osnovna znanja bez ulazenja u previše detalja. Tipična pitanja se tiču: kolektivnog ugovora, skraćenog radnog vremena, prekovremenog rada, prava iz zdravstvenog i penzijskog osiguranja, povrede na radu. Savet je da naučite suštinu svakog pojma - dovoljno je par ključnih rečenica. Nemojte paničariti ako ne znate svaki detalj; ispitivač često dopunjuje vaš odgovor ili postavlja pitanja koja vas vode ka tačnom odgovoru.

Druga soba: Zakon o BZNR i medjunarodni izvori

Ovaj deo takođe nije previše težak. Akcenat je na Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, a zatim na osnovama medjunarodnog prava (konvencije Medjunarodne organizacije rada, Ugovori o osnivanju EU). Ispitivač, takodje veoma susretljiv, očekuje da znate osnovne principe, brojeve važnih konvencija (npr. 155, 161, 81) i njihovu suštinu. Ponovo, nije potrebno bubanje napamet, već razumevanje teme. Pitanja mogu biti: obaveze poslodavca, uloga službe medicine rada, organizovanje poslova BZNR.

Treća soba: Pismeni deo - Akt o proceni rizika

Ovde dobijate konkretno radno mesto (npr. električar, limar, domar, vozač buldožera) i imate dva sata da napišete procenu rizika. Pored praznih listova papira, dobijate i listu opasnosti i štetnosti, kao i izbor metode za procenu (često se nudi Kinney metoda, koja se smatra jednostavnom). Dezurni je prisutan, ali atmosfera je opuštena; dozvoljeno je čak i korišćenje ličnog telefona za pomoć u računanju, a prepisivanje je moguće, ali se ne preporučuje.

Šta je obavezno uraditi:

• Detaljno opisati radno mesto, radni proces, korišćenu opremu, sirovine.
• Identifikovati sve relevantne opasnosti i štetnosti sa liste.
• Izvršiti procenu rizika izabranom metodom.
• Predložiti mere zaštite za svaku opasnost/štetnost.
• Napísati jasan zaključak u kome ćete oceniti da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije, uz obrazloženje.

Ovaj deo se ne usmeno brani, već se samo predaje na ocenu. Koordinatorka brzo pregleda rad i saopštava rezultat.

Četvrta soba: Usmeni deo - Procena rizika

Nakon pismenog dela, izvlačite pitanja koja se tiču same procedure procene rizika. Ispitivač ne traži odbranu vaše konkretne procene, već postavlja teorijska pitanja iz ove oblasti. Ona su direktno vezana za pravilnik o proceni rizika. Primeri pitanja: šta je opasna pojava, ko je odgovorno lice za procenu, šta sadrži zaključak akta, kada se radi izmena i dopuna akta, šta je radno mesto sa povećanim rizikom. Ključ je pričati smisleno i pokazati da razumete proces.

Peta soba: Pravilnici (posebni deo)

Ovo je najzahtevniji deo ispita i na kome najviše kandidata ne uspe. Ispitivač postavlja pitanja iz glave, često prilagođena vašem zanimanju ili mestu rada. Potrebno je pročitati sve relevantne pravilnike (ima ih oko 30), sa posebnim osvrtom na one koji se odnose na vašu delatnost. Ne treba učiti sve nabrajanje napamet, ali je važno znati nekoliko stavki iz svake liste i, što je još bitnije, razumeti suštinu propisa.

Tipična pitanja obuhvataju: mere zaštite pri radu na visini, zaštitu od buke i vibracija, rad sa opasnim materijama (azbest), označavanje mašina, zahteve za prostorije za prvu pomoć, uslove na gradilištu. Ispitivač može biti rigorozniji i postavljati potpitanja. Savet je da budete konkretni u odgovorima i da ne "lupate gluposti". Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da objasnite ono što znate o srodnoj temi.

Koraci pripreme i važni saveti

1. Prikupljanje literature: Osnova su zakoni (Zakon o radu, Zakon o BZNR, Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju) i pravilnici koji se nalaze na sajtu Uprave. Mnogi kandidati koriste i tzv. "skripte" - sažete materijale koje su napravili prethodni polaznici. One mogu biti od velike pomoći, ali je važno proveriti da li su ažurirane sa novijim izmenama zakona.
2. Učenje opšteg dela: Fokusirajte se na razumevanje, ne na bubanje. Dovoljno je znati osnovne pojmove i principe. Za medjunarodne konvencije, zapamtite brojeve i osnovnu svrhu.
3. Vezbanje procene rizika: Ovo je praktičan deo. Pronađite nekoliko primera za različita radna mesta i vežbajte pisanje akta. Usavršite se u korišćenju jedne metode (npr. Kinney). Obavezno uvrstite sve elemente: opis, identifikaciju, procenu, mere, zaključak.
4. Pravilnici - čitanje i razumevanje: Ovo zahteva najviše vremena. Pročitajte sve pravilnike bar jednom, a onda se usredsredite na ključne odredbe. Ako radite u određenoj industriji, detaljnije proučite pravilnike koji se na nju odnose.
5. Prijava i čekanje: Ispit se prijavljuje slanjem zahteva, overene kopije diplome, kopije lične karte i dokaza o uplati takse na adresu Uprave. Rok od prijave do poziva varira, ali je najmanje 40 dana. Cena ispita se sastoji od nekoliko stavki (zahtev, uverenje, polaganje) i iznosi nekoliko desetina hiljada dinara.
6. Stručni ispit za pregled opreme: Postoji i poseban, sličan ispit za lica koja žele da obavljaju poslove pregleda i provere opreme za rad. On se plaća odvojeno i ima određeni preklapajući deo gradiva sa osnovnim BZNR ispitom.

Česta pitanja i nedoumice

Da li je potrebna diploma fakulteta? Prema važećim propisima, uslov za polaganje je završen fakultet, odnosno sticanje najmanje 180 ESPB bodova. Novi predlog zakona dodatno precizuje ove uslove.

Da li mogu da polažem ako sam nezaposlen/a? Da, polaganje je moguće i za nezaposlena lica.

Šta ako padnem samo jedan deo? Ako padnete samo pravilnike (petu sobu), sledeći put polažete samo taj deo, zajedno sa usmenom procenom rizika (četvrta soba) i pravilnicima.

Da li se na ispitu može koristiti skripta? Ne tokom usmenog ispitivanja. Međutim, tokom pismene procene rizika atmosfera je opuštenija i dežurni obično ne sprečavaju konsultovanje ličnih beleški.

Zaključak: Ispit je veći bauk nego što jeste

Najvažnija poruka svih koji su prošli kroz ovaj proces je da se ne treba previše stresirati. Ispit zaista zahteva ozbiljnu pripremu, posebno kada su u pitanju brojni pravilnici, ali organizacija i pristup ispitivača su takvi da svakome ko je uložio trud daju šansu da pokaže znanje. Koristite iskustva sa foruma, prikupite materijale, vezbajte procenu rizika i krenite samopouzdano. Srećno!